Сеоске манифестације
среда, 2. јануар 2008.
Косидба на Рајцу
Косидба на Рајцу је привредно-туристичка манифестација која симболично представља мобу и свечан завршетак кошења планинских ливада. Одржава се, сваке године, прве недеље по Петровдану.
„Ој, облаче, немој на косаче,
отиш'о ми драги на кошење,
није одн'о гуња ни амрела,
покиснуће кошуљица бела...“
Ово је песма којом се сваке године огласи река косача, водоноша и трубача која се слије на Косидбу на Рајцу.
Косидба на Рајцу је привредно-туристичка манифестација која симболично представља мобу и свечан завршетак кошења планинских ливада.
Стари обичај окупљања мобе ради свршавања важног посла и такмичење најбољих косача на ланинским ливадама Рајца, уз традиционални културно-уметнички програм, народно посело и изложбу пољопривредне механизације, окупиће и ове године од 13. до 15. јула госте из разних крајева.
Такмичари се надмећу у кошењу планинске траве. Косачи су у народној ношњи, са сламеним шеширима и извезеном, шареном торбом на рамену. Само такмичење је прилика да учесници покажу своју вештину. Највештији се брзо издвоје. Они мање вешти их кришом посматрају, краду им занат... на крају косидбе највештијег, а обично и најизгледнијег, по ношњи, стасу и песми проглашавају за Ђидију или Козбашу. На следећој Косидби он је тај који предводи косаче.
На дан Косидбе, ујутру око девет сати, почиње окупљање учесника мобе. У живописним народним ношњама су косачи, водоноше, домаћице, трубачи и певачи.
Уз звук трубе, одигра се Ђидијско коло, отпева косачка песма:
„Ој, косачи, где ћемо на мобу,
Ил' на Рајац ил на Добру воду...
А потом поворка у свечаном дефилеу крене према врху планине до ливаде где се одржава косидба.
Косачи, у летњим народним ношњама, заузимају своје место, сложно и снажно замахују косама које фијучу и режу тврду планинску траву. Водоноше су ту да косачима утоле жеђ, водом из тестија, донесеном са хладних планинских извора.
Из бардака се служи овдашња, надалеко чувена препеченица, којом се коса ч и крепе, од ње се добија снага и боље коси, а мање пије вода за време тешког рада на петровданским жегама.
Мирис свежих откоса меша се са мирисом косачког ручка који на кошевини постављају домаћице - ручконоше.
По завршетку косидбе, ливадама продефилује и модерна пољопривредна механизација. А онда се сви окупе око позорнице да поздраве најбоље косаче и да још једном одмере Ђидију који ће повести наредну Косидбу...
