субота, 15. децембар 2007.

Село Гружа

Варошица Гружа се налази у централном делу Србије, припада Општини Кнић и Шумадијском округу. Веома је прометна и добро повезана са свим путним правцима, а кроз само место пролази магистрални пут Крагујевац - Краљево, као и железничка пруга Лапово - Краљево.

ИСТОРИЈА ГРУЖЕ И ОКОЛИНЕ

     Данашње насеље Гружа је скоријег постанка, једва нешто преко 100 година. Многи старији људи и данас је називају Слепак. Овак крај као и цео простор наше земље припадао је старом римском царству, а касније Византији. У тим временима непосредна околина места Груже је била веома насељена. Близу данашње железничке станице налазе се остаци грађевине и другог материјала који потичу из тог доба. Један део тог материјала је сачуван. обрађен и налази се у збиркама музеја у Крагујевцу, Книћу и школској збирци у Гружи (новац, накит и други материјал). У близини се налазе остаци дела римског пута. Претпоставља се да су овде били стационирани делови ВИИ римске легије, јер пронађени новац датира од краја ИИ века до краја античког периода. У средњем веку у време Немањићеве државе и деспотовине на овом месту се налазило место Красовац.

Данашње име Гружа датира прво од 1922.године, када је у овом месту основана гружанска банка, а коначно од 1929-30. године када је завршена железничка пруга и отворена железничка станица под називом Гружа. Гружа као центар све више омогућава друштвени и политички живот овог краја. Нарочито проласком пруге и отварањем железничке станице. Напредне идеје продиру у Гружу. Поред разних политичких кортеша из редова радикалне странке (Др Драгутин Којић), из редова Демократске странке (Др Милош Радосављевић), све више утицаја имају републиканци, најнапреднији чланови земљорадничке странке, а пред почетак рата 1941. и чланови комунистичке партије. Напредни људи успели су да утичу на патриотско расположење код луди овог краја. Ту се посебно истицао Јован Хаџић, један од оснивача соколске чете која је у Гружи радила више од једне деценије. Захваљујући настојању Јована Хаџића, чланова соколске чете чији је он био старешина и напредних грађана Груже, 1937.године подигнута је спомен чесма у центру насеља.

Између два рата у Гружи је постојало трезвено друштво које је такође имало утицаја на просвећивање људи. У Гружи је више пута отваран здравствено домаћински течај за жене и девојке и он је веома успешно радио. Стицајем околности Гружа и у послератној изградњи постаје услужни, културни и привредни центар за околних 10 села. 1947.године оснива се седморазредна, односно у почетку троразредна нижа гимнзија, а затим седморазредна и осморазредна школа за Гружу и околину. Садашња школска зграда је почела да се зида 1947.године, а довршена је у етапама све до 1957.године. Изграђена је ветеринарска станица, стамбена зграда са поштом, банком, месном канцеларијом, продавницом и становима. У Гружи је постојала веома успешна землорадничка задруга за потребе Груже и околних села и која је запошљавала велики број радника овог краја. Од септембра 1955. до 31.децембра 1960.године Гружа је била општински центар за подручје доње Груже. После реорганизације општине, Гружа као и остала околна села припадају општини Кнић.