четвртак, 27. новембар 2008.

Село Кожељ

Село Кожељ налази се на обронцима планине Тупижница.

  
Nа источним обронцима планине Тупижнице, у срцу „торлачког“ краја на 43°41'07"
CГШ и 22°12'02" ИГД  и на 400 m надморске висине, вековима постоји, расте и копни, сасељава  и пресељава село Кожељ. До првог већег места-Минићева иде се 9 km солидним, асфалтним путем. Из Минићева, путнику намернику Књажевац је на 13-ом километру јужно а Зајечар на 27 километара идући на север. Упорнијем путнику  до Београда ваља прећи 250 km.

Село Кожељ је добило назив по старом граду Kozъlъ-u. То је првобитно био римски град, на чијим су темељима византинци касније подигли свој град. У XII веку, Стеван Немања је до темеља разрушио зидине града које се више не обновише. Иначе Кожељ је једно најстаријих тимочких села. Бројни археолошки налази (новац, оружје и накит од бронзе, из римског доба као и новац и други предмети из средњег века), поткрепљују ту тврдњу. По Ј. Мишковићу испод града постојало је хришћанско село истог назива. Прве познате писане информације о становништву потичу из 1454/55 године, као резултат турског пописа Видинског санџака .
Демографски успон села и максимум од 1895-1910 године, када је село имало 246 домаћинстава и 1229 становника, није пратио и економски развој. Пре свега због оскудних ресурса и природних услова  као и изостанка било каквих инвестиција у развој пољопривредне производње која је кроз векове била и остала најважнији извор опстанка. Недостатак прихода, мештани су обезбеђивали између осталог и печалбом у летњим месецима на  Бујерском њивама у Румунији.

У балканским и I светском рату, Кожељ је остао без 128 мушких глава, домаћина и младића-будућих очева. Од тада почиње демографски суноврат који се одвија до данашњих дана, тако да почетком 2007 године у селу имамо 68 домаћинстава и 148 становника.

Највећи економски успех село је доживело у другој половини ХХ века, као резултат повећања тржишта пољопривредних производа и инвестирања у пољопривреду од стране чланова породица који раде у великом градовима тимочке крајине.

Кожељ има дугу сточарску традицију у којој је доминирајуће овчарство 50 - их година прошлог века уступило место говедарству. Оваца и коза, на тупижничкој висоравни у најбоља времена било преко 5.000, а преко 700 крава 70-их година прошлог века.

Село је познато као велики снабдевач локалног тржишта разним врстама пуномасних сирева, квалитетним Тупижничким јагњадима и теладима за тов и репродукцију.
На преко 800 ha  обрадивог земљишта доминантне су ратарске културе (пшеница, кукуруз, легуминозе и друго крмно биље и вештачке ливаде.

Осамдесетих годи на прошлог века подигнуте су плантаже винограда на 10 ha и купине на 20 ha, а крајем 90-их и почетком овог века, Облачинске вишње на 16 ha.
Добри познаваоци (еконимских, демографских, климатских и осталих) прилика и кретања, процењују да је будућност оних који буду живели и радили на овим просторима у развоју воћарско виноградарске производње.

Поучени позитивним искуствима комасација пољопривредног земљишта које су се спроводили на терторији општине Књажевац из прошлог века и подстакнути подстицајним мерама  и средствима Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Србије, мештани Кожеља припремају добровољно груписање земљишта на 12-14 ha у циљу подизања плантаже високо квалитетних сорти винове лозе. У тој намери, очекују помоћ и локалне самоуправе, како  стварањем предуслова за спровођење  укрупњавања, тако и финансијске помоћи.

Реализација овог пројекта прилагодила би пољопривредну производњу природним условима и климатским трендовима. Тиме би се створили  услови за отварање сопствене винарије у другој фази пројекта.
Нова радна места и извесни приходи, прекинули би тренд миграција из села у град и отворила могућност за повратак градских потомака на дедовину.

Иначе мештани, поготово они млађи виде будућност и у развоју сеоског, истраживачког и ловног туризма. Тупижница је насељена великим бројем дивљих свиња, а има доста срнеће дивљачи, зечева и лисица а у последње време и вукова.
И ако сиромашна водом, околина села је идеално станиште за многобројних врста птица и ситних животиња као и ретких  биљних врста. Многобројне пећине, леденице и други облици крашког рељефа поред поменутог биљног и животињског света, идеални су за боравак и проучавање живота на планини.

Домови Кожељаца били су и биће увек отворени за зване и незване добронамернике, рођаке и пријатеље. Неће се наљутити ако неки читаоц ових редова понуди било какву идеју или другу помоћ како би се овај крај отргао од заборава.