среда, 18. јануар 2006.

Chamaecyparis Spach CUPRESSACEAE

Зимзелено, једнодомо дрвеће и грмови; крошња већином чуњаста с вршним избојком повијеним на доле; гране отклоњене; избојци више или мање пљоснати, лишће љускасто

Стабло висине 30 – 50 cm и пречника до 2 m; крошња ускоконична, врх повијен, гране кратке, хоризонтално отклоњене, врхови грана и гранчица повијени; кора црвенкасто смедја, код младих биљака глатка, код старих дебела и дубоко испуцала; избојци пљоснати у једној равни; четине љускасте тамнозелене; бочне љуске много дуже и њихови кратко зашиљени врхови одстоје, а ледјни део им је мало улегнут на месту где је смештена смолна жлезда; мушки цветови ружичасти или црвени, а женски плавкасти; шишарке око 1цм дебеле, округласте на краткој дршци, у младости плавозелени, а кад сазру смеђи, обично их чини 8 љусака, оне су улегле у средини где се налази задебљање у облику грбице, испод сваке љуске су 2-5 семенки, које су око 4 mm дуге. Дрво је лагано, белкасто или светло жуто, лепог мириса. Досегне старост до 500 година и више.
Природно се распростире у Северној Америци у приморским областима и планинама поред Тихог океана од југозападног Орегона до северозападне Калифорније. У континентални део се простире не више од 70 km, а у висину иде до 1500 m. Обично је у мешовитим састојинама са другим четинарима, где му је заступљеност до 25%.

У младости расте споро а касније брже. Отпоран је на ниске температуре све до -25^oC. Нема посебних захтева према тлу,  али најбоље успева на дубоким, свежим, глинастим тлима и тамо где има обиље влаге. Осим тога добро расте на подзолима. С обзиром на захтеве светлости има прилично велику амплитуду. Може успевати добро на Сунцу и у полу сенци. Доста добро подноси сушу. Због јако развијеног кореновог система отпоран је на јаке ветрове. Релативно мало страда од болести и инсеката, али пожари чине велике штете на младим стаблима. Дрво је веома тврдо и ароматично. Код нас се може узгајати не само као парковска врста већ и као шумска.
Пун урод семена је сваке 2-5 година. Почиње обично рађати у старости од 10 до 20 година. Клијавост семена је до 65%. Осим из семена, размножава се и резницама.
Познат је јако велики број хортикултурних одлика. Даллиморе и Јацксон (1923) описали су 43, Беисннер и Фитсцхен (1930) описали су 78, Круссманн (1972) преко 200 хортикултурних форми.

С обзиром на то да ова врста има највише хортикултурних одлика од свих врста из породице Cupressaceae поставља се питање њихове исправности номенклатуре и груписања. У неким случајевима нови назив је дат једној форми премда је она идентична са неком одликом. Осим тога разлике између неких одлика су веома мале, нејасне и тешко се могу дефинисати. Због тога је Роуане (1963) покушао урадити класификацију на основу онтогенетских стадијума, с тиме да се у сваком стадијуму одлике класирају на основу ступња удаљености од нормалног типа. Аутор сматра да би се код оваквим класификација могле упоређивати одлике разних врста из породице Cupressaceae