Лековито биље
недеља, 28. децембар 2008.
Драгоцена улога поврћа
Проучавани су и доказани позитивни ефекти белог лука, артичоке и боквице.
Испитивања биљних препарата који утичу на снижење нивоа масноћа (холестерола и/или триглицерида) у крви углавном су усмерена на ефекте белог лука, артичоке и боквице. Друге биљке које имају исту улогу мање су проучаване, а то су луцерка, змијина трава или бели стричак, куркума, мира и остале врсте из рода Цоммипхора.
Бели лук
Омиљена је храна и зачин , али има и дугу историју традиционалне медицинске употребе. У фармацеутској индустрији, за израду препарата, користе се главице (ченови) белог лука (Allium sativum L). Садрже сумпорна једињења којима се приписују лековита својства, нарочито алин, а други ефикасни састојци су ензими алиназа и пероксидаза.
Када се таблете или капсуле с осушеним прахом дезинтегришу у пробавним органима, алин долази у додир са алиназом дајући алицин. Ово једињење је нестабилно, па гради друга која садрже сумпор, као што су диалил -сулфиди. Претпоставља се да има неколико супстанци које су важне за лековито деловање белог лука. Између осталог, то су диалил - дисулфиди и С – алилцистеин.
Препарати с осушеним прахом често су стандардизовани по садржају супстанци, нарочито алина или алицина. Поред тога, добијају се и екстракти процесом ферментације, а уље дестилацијом.
Већина клиничких испитивања белог лука бави се ефектом стандардизованих препарата и њиховим утицајем на повишен ниво холестерола. Резултати указују на добар ефекат, али за сада нема довољно доказа на основу којих би се бели лук препоручио за редовну терапију.
Артичока, боквица, луцерка…
Главице артичоке (Cynara scolymus) користе се у исхрани мање од белог лука, али у народној медицини имају дугу историју примене. Лишће се употребљава за фармацеутске потребе, а сматра се да је цинарин као активни састојак од посебне важности.
Поједини препарати артичоке стандардизовани су по садржају цинарина. Клиничка истраживања утицаја екстракта лишћа на снижавање холестерола и/или триглицерида (хиперлипидемија) показала су позитивне резултате. Ипак, потребна су додатна испитивања, којима би се сигурно установила корист од ове биљке.
У производњи хране боквица (Plantago ovata Forsk) се употребљава као агенс за стабилизацију, а семе као лековита сировина у фармацеутској индустрији. Мукополисахариди које садржи семе са водом праве слузаву, лепљиву масу.
Познато је, пре свега, лаксативно деловање боквице, али студије и анализе показују да снижава концентрацију укупног и лошег (LDL) холестерола. Утврђено је да може бити корисна као помоћно средство у исхрани пацијената с благом и умереном хиперхолестеролемијом.
Луцерка (Medicago sativa L), мира (Commiphora molmol E) и куркума (Curcuma longa L) употребљавају се као храна и зачин, док бели стричак (Silybum marianum L) нема такву улогу. У фармацеутске сврхе користе се семе луцерке, плодови белог стричка, смола мире и изданци куркуме. Клиничких испитивања њиховог утицаја на снижење концентрације липида било је мало.
Мере опреза
Најчешћи нежељени ефекти приликом узимања белог лука су задах, мирис тела и стомачне тегобе. Јављају се и осећај жарења у устима и пробавним органима, па и алергијске рекције услед професионалне изложености, конзумирања сировог и куваног.
Артичока садржи цинаропикрин и друге лактоне, који могу бити узрок алергије након употребе и професионалне изложености. Забележени су и неки неспецифини ГИТ симптоми и поремећаји варења (диспепсија).
Поједини састојци белог лука имају антитромбоцитни ефекат, па његове производе треба да избегавају, или да их користе опрезно, пацијенти који узимају антикоагулантне или антитромбозне лекове. Забележени су случајеви спиналних (кичмених) хематома код жена које су га користиле у великој количини пре подвргавања пластичној хирушкој интервенцији (узимање треба прекинути десет дана пре).
Непријатан мирис белог лука може се наћи у амнионској течности труднице и млеку жена која доје, па би требало да га избегвају. Такође се не препоручује превелик унос артичоке, мире и куркуме.
MR ph. Весна Тришић,
Апотека “Београд”
Извор: www.dobrojutro.co.rs

Коментаришите овај чланак