петак, 3. октобар 2008.

Могућности сузбијања VARROE JACOBSONI у затвореном леглу

Све што се уради на сузбијању Varroe у кошницама пре јула помаже се зимским пчелама.

Пише: Мр Наум Банџов

 На почетку ћу цитирати председника комисије за патологију АПИМОНДИЈЕ (светске пчеларске организације) Др B. Rittera (1997) са Конгреса АПИМОНДИЈЕ у Антверпену (где сам и сам учествовао): "СВЕ ШТО УРАДИМО НА СУЗБИЈАЊУ ВАРРОЕ У КОШНИЦИ ПРЕ ЈУЛА, ПОМАЖЕМО ЗИМСКИМ ПЧЕЛАМА. КАСНИЈИМ ЛЕЧЕЊЕМ ПОМАЖЕМО ПРЕЛЕТЊЕМ РАЗВОЈУ ПЧЕЛА У СЛЕДЕЋОЈ ГОДИНИ". На Конгресу у Ванкуверу, 1999. године у свом реферату је написао: "НАЈВАЖНИЈЕ ОД СВЕГА ЈЕ ДА ПОЧНЕМО УНИШТАВАТИ ВАРРОУ ТОЛИКО РАНО КОЛИКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ У ПЧЕЛАРСКОЈ СЕЗОНИ". То је уствари период интензивног размножавања пчелиње заједнице и то у априлу, мају и јуну. У тим месецима изумиру пчеле које су презимиле зиму, појављује се трутовско легло, пчеле интензивно граде саће и појављује се вишак младих пчела које доводе пчелињу заједницу у роидбено стање.

Тај период интензивног развоја пчелиње заједнице можемо назвати као период прикривеног, то јест спорог размножавања Varroeу привидно здравом леглу. Овај период успава сваког пчелара пошто не примећује напасника, који је скоро 90% сакривен у затвореном леглу. За време док се пчелиње друштво интензивно развија (негде до краја јуна), велики број Varroe сакривене су у хиљадама ћелија са леглом и не можемо ни да наслутимо катастрофу која се приближава. Катастрофа настаје у времену када се смањује пчелиње легло (у јулу и августу) и тада хиљаде Varroа почиње да се насељава у све мањем броју ћелија радиличког легла, што значајно оштећује зимске пчеле које се ту развијају. Као последица, зависно од степена заражености, долази до појаве оштећених зимских пчела па чак и до мртвог легла. Овим се поремети биолошка целина пчелињег друштва (однос 2 : 1 у корист кућних пчела. У овом периоду често се дешава да летње пчеле нагло почињу да узимају храну, а да при крају јесени узимају храну са смањеним интензитетом. Касније се живост пчелињих друштава смањује а код неких се за неколико дана та живост драстично смањује. Кошнице остају без пчела, а са пуно унапред припремљене хране за зиму и са површински перфорираним – избушеним леглом. Ако одстанимо воштани поклопац са једне такве ћелије, врло често ћемо наћи и до десетак Варроа (Неуманн, 1999). Узрок за пропадање пчелињег друштва у ово доба је наш аљкав рад на почетку нове сезоне.
 Пчелиња друштва која крајем зиме то јест на почетку развоја легла (крај јануара и фебруар) имају Варроу слабо се развијају. Колико ће здравих, а колико оштећених младих пчела изаћи зависи од степена заражености. Матица тада носи јаја у ограниченом броју и то у фебруару око 135, а у марту око 220 јаја дневно (Јефтић, 1961) и уколико је број Varroe већи од ново излежених ларви тада више Варроа напада једну ларву. Неразвијене и оштећене пчеле ће бити избачене из ћелија и приликом пролећног прегледа можемо их видети на подњачи заједно са отпатцима воска, а чак неке мтрве ларве можемо видети и на лету.
 Поставља се питање да ли у том случају, у фебруару или почетком марта можемо да спречимо потпуно пропадање пчелиње заједнице. Уобичајено је да нападнуте заједнице лечимо системицима у децембру или јануару и искуства нам показују да је успешност уствари исто толика као да смо их лечили у фебруару или марту.
 Експерти за Varroe, Немац Ханел и Руси Мелник и Пилецкаја, утврдили су следеће појаве. Женке Варрое у фебруару и марту су практично неплодне односно јалове и у то време 92 – 96 % пчелињег легла је здраво. Иако у ћелијама има положених јаја Варрое она нису способна за развој и у разним стадијумима свог развоја пропадају. Крајем зиме и почетком пролећа, односно све до почетка интензивног уноса нектара и полена, све Варрое које се налазе на пчелама доступне су средствима за сузбијање Варрое.

           ПРОВЕРА СТЕПЕНА ЗАРАЖЕНОСТИ ПЧЕЛИЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ОВОМ ПЕРИОДУ

Ова провера се врши када су временски услови добри и то на два начина.
1. Узимамо из кошнице један оквир са пчелама, палцем и кажипрстом хватамо пчелу за оба крила и посматрамо је са доње стране стомака где се на чланцима може приметит црвенкасти стомак крпеља Варрое.
2. Ако нисмо вешти у хватању пчела, узимамо већу стаклену епрувету у коју се сипа 100 ml етил алкохола (може и ракије), и унутра се ставља 50 или 100 пчела. После тога затворимо епрувету и промућкамо је, а при томе крпељ отпада са пчела. Ако на 100 прегледаних пчела нађемо само једну Варроу долазимо до закључка да их у кошници има превише за то доба године, и да је потребно нешто предузети ради њиховог сузбијања.
 Познато је да поједине кошнице нису подједнако нападнуте Вароом те зато описани тест треба поновити у још неколико кошница.

ЖИВОТ И РАЗМНОЖАВАЊЕ ВАРРОЕ

Како би лакше разумели појаве у пчелињем друштву, као и одабир правог момента и начина сузбијања Варрое у затвореном леглу морамо имати основна сазнања о животу и размножавању Варрое.
            Женке Варрое носе 5 јаја у ћелију радиличког легла од којих се излеже 1,5 до 2 одрасле јединке које су способне за даље размножаване, док у трутовско легло снесу 7 јаја где може да се излеже и до 5 одраслих јединки способних за даље размножавање (у једну ћелију јаја може положити више Варроа).
Женке Варрое оплођују се у унутрашњости ћелије. Мужјаци угину а женке се прилепе на дну ћелије када је ћелија отворена. Када се женка Варрое излеже, у року од 5 - 6 дана полно сазрева, односно почиње да носи јаја.
Кад се ћелија отвори из ње испадају угинули мужјаци и несазреле женке које су мање и светлије су боје и њх можемо наћи међу воштаним отпадцима на подњачи. Неке од женки Варрое такође отпада на подњачу кошнице док траже адекватну ћелију где ће положити јаја.
Варроу више привлачи пчелиње легло које је обилно храњено и када поленовог праха и меда има у изобиљу. Крајем зиме и почетком пролећа скоро цела популација Варрое налази се ван легла. У другој половини лета 60 – 70 % природно отпалих Варроа су светлије боје, а у леглу уколико има више Варроа, већином су светлије боје.
Интензитет размножавања Варрое према истраживањима Лиебега и сарадника (1994) у периоду од 12 година је недвосмислено повећан. У периоду 1983-1985 године, однос природно угинулих Варроа и живих Варроа у кошници износи 1:200. Тај однос је у 1993 је дошао до вредности 1:1000. Природно одумирање једне Варрое дневно у августу или септембру значи да у кошници има 500-2000 живих Варроа у ћелијама.
На основу тога као и искустава из осмдесетих, за угроженост пчелињих заједница важе следећи закључци и упутства.
1. Ако услед природног одумирања Варрое отпадне мање од 10 крпеља дневно, или ако после задимљавања отпадне мање од 100 крпеља, пчелиња заједница није угрожена.
2. Лечење у зимском периоду је потребно ако је пчелиња заједница много заражена то јест ако је већа од 12%, што значи да на 100 пчела нађемо више од 12 Варроа.У заједницама у којима је зараженост од Варрое до 12,8% презимљавање је добро (Мартинов 1983). Мелзер (1985) напомиње да штетно деловање Варрое када у пчелињом друштву има приближно 5000 Варроа. Када их има 8000-10000 штета постаје очигледна. Ако пак заједницу нападне 10000-20000 Варроа она пропада – нестаје. Најновији податци (Пистоиа, 1997) опомињу да заједница пропада када у њој има 5000-6000 Варроа.

НАЧИНИ УНИШТЕЊА ВАРРОЕ У ЗАТВОРЕНОМ ЛЕГЛУ

1. Сечење трутовског легла
 Каучић је допунио класичне методе сечења трутовског легла и између осталог каже: Трутовско легло не отсецам, него оштрим ножем отсецам воштане поклопце на ћелијама заједно са главама трутова. То радим 13. Или 14. Дан. Тада је затворено трутовско легло старо приближно 8 дана. Време сечења је веома битно, пошто су трутовске ларве још влажне од беланчевинске течности. Пчеле чистачице их лако извлаче из ћелија, тако што их чисте и за кратко време избацују испред кошнице и то потпуно суве. Пчеле су прилично задовољне и то брзо показују пошто им је дато беланчевинасте течности у изобиљу. Заједница видљиво показује већу живост, а пчелама је уштеђен рад за изградњу нових трутовских ћелија на грађевњаку. Главни разлог што ово радим је то што спречавам даљи развој Варрое. Каучић истиче да овај посао није једноставан, па га препоручује на малим пчелињацима, пошто и он пчелари са нешто више од 30 друштава.

2. Омогућавање слободне градње трутовског легла
 Пчелар Јоже Рихар има нешто више од 100 пчелињих друштава у кошницама типа АЖ. Он има специфичну методу уништавања Варрое у трутовском леглу. Он трутовско легло не поставља поред легла, нити у средини, а не употребљава ни рам грађевњак већ пчелама оставља доста простора иза оквира за градњу трутовског саћа. Када је 1/3 трутовског саћа затворено он га отсеца. До багремове паше он отсецање врши два пута. Ако пчеле брже изграђују трутовско саће он повећава број исецања. Одсечено трутовско саће ставља у посуду и кува на ватри док проври како се не би усмрдило.

3. Инкубаторска метода
 Јаковљев (1998) изводи свој начин сузбијања Варрое на темељу сазнања стручњака да се у пролеће у затвореном леглу налази више од 90% Варрое. У каснијем пролећу, у празну кошницу (он је назвао инкубатор) премешта сво саће са затвореним леглом, као и саће које ће ускоро бити затворено и то са пчелама, али без матице и то из неколико заједница. Када се сретну пчеле из разних заједница без матице, међусобно нису непријатељски расположене. У новој кошници, инкубатору, пчеле саме одгаје матицу која ће почети да носи јаја кад изађе цело донешено легло заједно са Варроом. На тај начин све Варрое се налазе на пчелама пошто више нема ларви на које би женке Варрое могле да положе јаја. Са намером да их уништи Јаковљев у инкубатор стави један до два оквира са младим непоклпољеним леглом из било које кошнице, за лов на Варроу. У те оквире ће се скупити сва Варроа и када легло буде затворено он их вади из кошнице и претапа восак. На тај начин основне заједнице и инкубатори практично се потпуно ослободе Варрое.
 Због веће сигурности поступак може да се понови после 5-6 дана. Овим начином Јаковљев пчелари од 1978. године и Варрое практично нема. Иначе Јаковљев пчелари стационарно са око 100 кошница, а у околини нема других пчелињака.

4. Изолаторска еколошка метода Магистра пчеларства Банџов Наума
 На крају да изнесем и моју најновију садашњу методу сузбијања Варрое у затвореном леглу, коју примењујем са разним побољшањима од 1984. године (Банџов Н., 1984, Пчелар бр. 11 стр. 329; Банџов Н. 1990, Пчелар бр. 12 стр. 358-360). Ову методу примењујем од када сам увео систем "Комбиновани метод пчеларења са двојним друштвима".
 Ову још и названу еколошку методу примењујем у периоду 01. – 15. августа када сређујем пчелиња друштва за зиму и када желим да сачувам здраве зимске пчеле (слика доле), које су гаранција доброг пролетњег развоја и добијања високих приноса пчелињих производа у наредној години.

                Због научног сазнања да се Варроа налази преко 90% у затвореном леглу, а да на њу ниједан досадашњи лек не делује, комплетно затворено легло из двојног друштва (слика 2) пребацим у изолатор (слика 3). Обично у плодишту основног друштва у то доба има 3-4 оквира са затвореним леглом и 2-3 оквира са отвореним леглом и јајима. Помоћно горње друштво је нешто слабије и има 2-3 оквира затвореног и 1-2 оквира отвореног легла са јајима. Све оквире са отвореним леглом и јајима (3-5 оквира са око 30000 јаја и ларви) ставим у плодиште основног друштва, које се сада састоји од једног наставка и једног полунаставка (слика 4) са медом (6-8 kg) и матицом коју оне саме одаберу. Ту ставим још два оквира са поленом и 3-5 празних оквира са нешто меда (3-5 kg) да би матица наставила са ношењем јаја и тако да до краја септембра створиврло јако друштво са око 40000-45000 младих здравих зимских пчела, које ће врло успешно презимити, и да би крајем јануара матица почела да носи прва јаја како би се до багремове паше развило врло моћно друштво са око 60000 пчела. Да напоменем да у новембру када нема више легла извршим једно третирање задимљавањем помоћу самогорећих филтер папирића (KNO₃) на које накапљем 2-3 капи алкохолног растворафлувалината (2:1) или Амитраза.

Оквире са затвореним леглом из основног и помоћног друштва (5-7 оквира) заједно са пчелама без матице, ставим у празну ЛР кошницу коју ја називам "Изолатор" која се се састоји од 2 наставка и може да прими затворено легло из 3-4 двојна друштва са 20 оквира затвореног легла са Варроом (око 100000 ћелија) из којих ће изаћи око 30000-35000 младих здравих пчела, које касније користим за појачавање слабијих друштава или нуклеуса. Када формирам изолаторе, у њих ставим и 3-4 летвице са флувалинатом или Флуметрином због великог присуства Варрое. За 10-15 дана изађу све пчеле од којих је велики број дефектних (без крила) и оне падну на подњачу заједно са великим бројем Варрое.
 На крају да напоменем да пчеларим стационарно са око 50 производних кошница и 20 за научна сазнања и производњу ВИСОКО КВАЛИТЕТНИХ ХИГИЈЕНСКИХ МАТИЦА И РОЈЕВА.

ДИСКУСИЈА

Из реферата поднетих у Антверпену 1997. и Ванкуверу 1999. године на Конгресима Апимондије који су третирали уништење Варрое помоћу трутовског и радиличког легла можемо прочитати још нека запажања.
Те методе су најефикасније кад су пчелиња друштва јако заражена Варроом и прихватљива су на стационарним малим пчелињацима од 30-50 кошница, док нису прихватљиве за велике пчелињаке. Поред тога интензивно оштећење легла, ослабљује пчелиње друштво и поремећује се билошка целина.
Ален (1965) је посматрао једну групу пчелињих заједница које су слободно градиле трутовско саће и другу групу код којих је било ограничено трутовско легло. Закључио је да у приносима меда није било значајних разлика између те две групе.
Оквире са трутовским саћем можемо да поставимо за изградњу у медиште још претходног лета, тако што у пролеће можемо да их преместимо у плодиште  (слика доле)
Трутовско легло је биолошка потреба пчелињег друштва и ако пчеле имају довољно трутовског саћа неће кварити радиличко.
Тома (1987) наводи да женке Варрое почињу да носе јаја у радиличко легло, када нема довољно трутовског саћа.
 Искуства Каучића и Рихара, каже да одсецање воштаних поклопаца из ћелија са трутовским леглом потстиче пчелиње друштво на развој, као и то да је ово одсецање применљиво на пчелињацима до 100 кошница.
 Искуства Јаковљева указују на успешност сузбијања Варрое, али слабљење биолошке генерацијске структуре основне пчелиње заједнице, што не гарантује добијање високих приноса меда идругих пчелињих производа, барем на нашем подручју где су мај, јун и јули главни месеци за принос.
 Метода Банџова показује и доказује успешно технолошко биолошко сузбијање Варрое у припремном периоду узимљавања пчелиње заједнице, улазак у зимски период са јаким друштвом и младим и здравим зимским пчелама, рани развој и стварање јаких друштава за максимално искоришћење пашних прилика у мају, јуну и јулу без поремећаја биолошке целине 2:1 у корист кућних пчела и са потребним бројем трутова.

 Аутор је за овај чланак поред сопствених искустава, искустава научника и практичара које је имао прилике да чује у Антверпену и Ванкуверу, користио и чланак из часописа Melitagora бр 45/2000.