Воћарство
петак, 13. јануар 2006.
Недостатак микроелемената у воћарству
Проблем високе pH вредности земљишта, на којем се гаје воћарске културе, проузрокује недостатак микроелемената гвожђа-Fe, мангана-Mn, цинка-Zn и бакра-Cu. Микроелементи су воћкама потребни у веома малим количинама, али услед њиховог недостатка ометени су сви физиолошки и биохемијски процеси.
Мање повољним земљиштима за гајење воћака, због недостатка микроелемената, сматрају се алкална земљишта која имају pH вредност већу од 7-7,5. Оптимум за воћке је 5,5-7, значи благо кисела реакција земљишног раствора. На алкалним земљиштима долази до блокаде микроелемената од стране калцијума-Ca и фосфора-P, са којима микроелементи граде нерастворљива једињења карбонате и фосфате који нису доступни воћкама. Видљиве последице недостатка микроелемената на воћкама често се могу помешати са болестима које проузрокују гљиве, вируси итд.
Поремећаји на воћкама који указују на недостатак микроелемената су следећи:
- лимун жути најмлађи-вршни листови на младарима
- геометријски правилна хлороза (жутило) између лисних нерава најмлађег-вршног лишћа
- умањени листови, доста ужи од нормалних
- појава груписања листова у розету, без издуживања младара
- увијање лиске по ивицама на горе, код најмлађег лишћа, и пропадање тог дела ткива лиске
Сви ови поремећаји имају за исход смањену фотосинтезу и приносе.
У Србији најкритичнија област за појаву хлорозе је Војводина. Већина земљишта је са pH вредношћу изнад 8.
Симптоми недостатака микроелемената се јаче јављају у годинама са великим падавинама, као ове године. Покретљивост фосфора и калцијума је већа и долази до веће блокаде микроелемената.
Такође су симптоми недостатака израженији у високоинтензивним засадима који дају високе приносе.
Чест је случај да воћњаци у прве 3-4 године раста немају недостатак микроелемената. Касније када се изношење хранива из земљишта повећа, преко приноса, долази и до повећане потребе за микроелементима којих нема довољно у лакоприступачном облику и због тога долази до хлорозе.
Пракса је показала да земљишта богата органском материјом мање испољавају недостатак микроелемената. На таквим земљиштима се воћке могу гајити успешно и при pH вредности 7,5-8.
- лимун жути најмлађи-вршни листови на младарима
- геометријски правилна хлороза (жутило) између лисних нерава најмлађег-вршног лишћа
- умањени листови, доста ужи од нормалних
- појава груписања листова у розету, без издуживања младара
- увијање лиске по ивицама на горе, код најмлађег лишћа, и пропадање тог дела ткива лиске
Сви ови поремећаји имају за исход смањену фотосинтезу и приносе.
У Србији најкритичнија област за појаву хлорозе је Војводина. Већина земљишта је са pH вредношћу изнад 8.
Симптоми недостатака микроелемената се јаче јављају у годинама са великим падавинама, као ове године. Покретљивост фосфора и калцијума је већа и долази до веће блокаде микроелемената.
Такође су симптоми недостатака израженији у високоинтензивним засадима који дају високе приносе.
Чест је случај да воћњаци у прве 3-4 године раста немају недостатак микроелемената. Касније када се изношење хранива из земљишта повећа, преко приноса, долази и до повећане потребе за микроелементима којих нема довољно у лакоприступачном облику и због тога долази до хлорозе.
Пракса је показала да земљишта богата органском материјом мање испољавају недостатак микроелемената. На таквим земљиштима се воћке могу гајити успешно и при pH вредности 7,5-8.
Мере за превазилажење проблема недостатка микроелемената:
1) прскање преко листа водорастворљивим ђубривима са микроелементима (Брексил Комби, Вуксал-Fe), 2-4 пута у почетку вегетације, током маја и јуна
2) убацивање у земљиште ђубрива (Ферилен, Секвестрен) у којима је гвожђе обавијено органским омотачем EDDHA који га чува од реакције у земљишту са калцијумом
3) разбацивање и заоравање тресета чија је pH вредност 3-5, у количини од 10-15 l/m²
4) у случају постојања система ”кап по кап” правити хранљиви раствор воде и ђубрива тако да пХ раствора буде 5-5,5 и таквим раствором заливати; за снижење пХ вредности раствора могу се користити киселине. сумпорна, фосфорна, азотна
5) употреба амонијум-сулфата као азотног ђубрива; амонијачни јон избацује водоников јон из адсорптивног комплекса земљишта у земљишни раствор и снижава pH
6) уношење 100 t/ha стајњака сваке године
1) прскање преко листа водорастворљивим ђубривима са микроелементима (Брексил Комби, Вуксал-Fe), 2-4 пута у почетку вегетације, током маја и јуна
2) убацивање у земљиште ђубрива (Ферилен, Секвестрен) у којима је гвожђе обавијено органским омотачем EDDHA који га чува од реакције у земљишту са калцијумом
3) разбацивање и заоравање тресета чија је pH вредност 3-5, у количини од 10-15 l/m²
4) у случају постојања система ”кап по кап” правити хранљиви раствор воде и ђубрива тако да пХ раствора буде 5-5,5 и таквим раствором заливати; за снижење пХ вредности раствора могу се користити киселине. сумпорна, фосфорна, азотна
5) употреба амонијум-сулфата као азотног ђубрива; амонијачни јон избацује водоников јон из адсорптивног комплекса земљишта у земљишни раствор и снижава pH
6) уношење 100 t/ha стајњака сваке године
Коментаришите овај чланак