понедељак, 21. јули 2008.

Опрезно с биљним лековима

Посебно су осетљиви труднице, одојчад и деца

Погрешно је веровање да су биљни лекови, с обзиром на природно порекло, потпуно безбедни. Лековите биљке могу садржати и састојке с нежељеним деловањем на организам, па се приликом примене саветује опрез, посебно у периоду трудноће и дојења.
Само уз лекарско одобрење
За већину лековитих биљака и биљних лекова заправо и нема података о деловању на труднице и одојчад. Из безбедносних разлога, најбоље је да се избегавају, посебно у прва три месеца трудноће. А ако је неопходно, могу се користити само по препоруци и уз надзор лекара.
Ово правило се односи и на мали број биљних лекова за које постоје одређени клинички подаци о безбедности примене. Тако се показало да перорална употреба (преко уста) препарата на бази хербе и корена ехинацее (Echinacea purpurea) није штетна раној трудноћи, док се због недостатка података то не односи на производе у виду ињекција. Опрез је потребан и када се ради о ризому веприне (Ruscus aculeatus) и семену дивљег кестена (Aesculus hippocastanum), јер клиничких доказа има само за касну трудноћу.
За ублажавање мучнине и повраћања може се препоручити ризом ђумбира (Zingiber officinale). Прописана доза је грам дневно, најчешће четири пута по 250 милиграма. Избегава се у случају контракција и крварења из материце, док на порођају није дозвољен. Против опстипације (затвора) могућа је примена запреминских лаксатива, односно семена лана, индијске боквице и испагуле (Plantago ispaghula).
Забрањени због нежељених ефеката
Многе ароматичне дроге и етарска уља не препоручују се трудницама у терапијске сврхе, јер у већим количинама могу изазвати крварење или контракције. Ту се убрајају корен анђелике, бобичасте шишарице клеке, лист рузмарина, херба барске нане, херба и корен першуна и ризом куркуме (Curcuma longa). У раној трудноћи не треба претеривати ни с употребом етарског уља питоме нане.
Из истих разлога морају се избегавати и херба и цваст хајдучке траве (Achillea millefolium), ризом цимицифуге (Cimicifuga racemosa), херба повратича (Tanacetum parthenium), русомаче (Capsella bursa pastoris), очајнице (Marrubium vulgare) и срдачице (Leonurus cardiaca), жигови шафрана, корен рена и сенеге (Polygala senega). Корен сладића (Glycyrrhiza glabra) је забрањен због глициризина, који удвостручује ризик од превременог порођаја.
Алкалоид берберин допринео је да се на »црној листи« нађу и ризом канадске жутике (Hydrastis canadensis), херба русе (Chelidonium majus), корен и кора шимширике (Berberis vulgaris). Плод конопљике (Vitex agnus castus), такође може бити штетан.
Током трудноће и дојења не смеју се примењивати лековите биљке које стимулишу рад црева (стимулирајући лаксанси), а забрањене су и деци млађој од десет година. То су рицинусово уље, кора крушине (Frangula alnus), кора америчке крушине (Rhamnus purshianus), лист и плод сене, корен реума (Rheum palmatum, R. officinale ) и осушени млечни сок алоје (Aloe ferox, Aloe barbadensis). Исто се односи и на производе на бази листова планике и бруснице (Vaccinium vitis idaea) (дозвољени су одраслима и деци старијој од дванаест година), листове жалфије, хербу ефедре (Ephedra spp.) и белог пелена (Artemisia absinthium). Листови чаја (Thea sinensis) нису у овој групи, међутим, постоје подаци о поремећају спавања одојчади чије су мајке пиле веће количине овог напитка за време лактације.
Корен гавеза, херба борача, листови подбела и лопуха садрже пиролизидинске алкалоиде, састојке који у великој дози, или после дуже примене, делују токсично на јетру. Дозвољена је само спољашња употреба, јер се ова једињења слабо ресорбују кроз кожу. Херба босиљка забрањена је у трудноћи, етарско уље и током дојења, одојчади и деци.

Проф. др Силвана Петровић,
Фармацеутски факултет, Београд
Проф. др Силва Добрић,
Војномедицинска академија, Београд
Оквир

СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ

Истраживања показују да значајан проценат жена у време трудноће и дојења употребљава биљне лекове, првенствено ослањајући се на традиционална искуства. У анкети спроведеној у Аустралији, утврђено је да је око 15 трудница узимало бар један биљни производ.
Иако слична испитивања код нас нису рађена, с обзиром на велику заступљеност ових производа на тржишту и све већу популарност, може се претпоставити да се у значајној мери користе током трудноће и дојења. Због тога су и здравственим радницима, посебно лекарима и фармацеутима неопходне информације о њиховом деловању. Међутим, проблем је то што подаци о безбедности примене недостају или су непотпуни. Из етичких разлога, испитивања лекова, укључујући и биљне, тада се не спроводе, па се о њиховом евентуалном утицају на организам жене, односно на плод или новорођенче, суди углавном на основу експеримената на животињама. Међутим, добијени резултати, не могу бити апсолутно применљиви на људе.

Извор: www.dobrojutro.co.rs