Пчеларство

понедељак, 8. септембар 2008.

Правилно узимање пчелињих друштава

Да би се боље схватило преузимљавање пчелињег друштва мора се схватити суштина социјалног живота пчела.

 

 

 

 

Пише: Мр Наум Банџов 

 

Lankstrot  је још пре  више од   150  год. (1859) дао битне захтеве за успешно  презимљавање производних пчелињих друштава који важе и данас а то су:
- ДА ПЧЕЛИЊА ДРУШТВА  БУДУ ЈАКА СА ПЧЕЛАМА
- ДА  ИМАЈУ ДОВОЛНО  РЕЗЕРВЕ ХРАНЕ
- ДА ИМАЈУ  ГОРЊУ ВЕНТИЛАЦИЈУ
- ДА ПЧЕЛЕ  ЛАКО  ПРОЛАЗЕ ИЗМЕЂУ РАМОВА
- ДА ИМАЈУ ВОДЕ  КАД ЈЕ ПОТРЕБНО
- ДА СВА ЛЕТА  БУДУ ЗАКЛОЊЕНА ОД  РАЗНИХ ВЕТРОВА      


        Farrar педесетих година  прошлог века  (1947) потпуно се сложио са овим захтевима , али додао је још један врло битан  захтев који данас  га треба ставити на прво место, а то је да пчеллиња друштва  буду здрава. Најновија  сазнања  АПИМОНДИЈЕ  препоручују  да то првенствено буде без употребе  лекова  (ТЕХНОЛОШКО-БИОЛОШКО-ПРЕВЕНТИВНО-ГЕНЕТСКИМ  МЕТОДАМА или алтернативним методама, односно  све мање лекова - хемије).
          Сведоци смо задњих година о великим губитцима пчелињих друштава , чак се спомиње  и до 50%. Забрињавајући је податак кад знамо да се тај проценат повећава од године у годину, у односу на податке који су публиковани  још давне 1920 год. Тада су зимски губитци били око 12%, 40 - 50 год. 15%, 1970 год. 25% , упркос инсистирању искусних пчелара и научних радника, да пчелари испуне 4 основна захтева када припремају пчелиња друштва  за зимовање, а то су:
     - Свако друштво мора имати младу матицу која је надпросечног генетског порекла.
    - Свако друштво  мора бити смештено у добро конструираној кошници и добро заштићено од екстремних климатских услова.
    - Свако друштво мора имати  одговарајућу резерву меда  и полена.
    - Свако друштво мора бити ослобођено од болести.
          Ако су ови захтеви испуњени преко године, али посебно у касно лето  и рану јесен, када се пчелиње друштво припрема за зиму, друштво не само што ће задржати своју способност да се прилагоди врло разноликим зимским условима, већ је то гаранција да ће бити врло продуктивно у следечој сезони, а са овим долазимо до оне народне пословице КАКО ЋЕШ ПОСЕЈАТИ ТАКО ЋЕШ ПОЖЊЕТИ.
          Да боље схватимо презимљавање пчелињег друштва морамо да схватимо суштину социјалног живота пчела тј. да схватимо како се формира ЗИМСКО КЛУБЕ и како реагира на промену температуре.
Свако нормално пчелиње друштво одржава пчелиње клубе преко целе године. За време активне сезоне оно је развучено и одговара простору са легломи регуллише унутрашњу температуру и влажност гнезда са леглом. Са падом температуре клубе се јасније оцртава. А то је кад ноћне температуре устале на око 14 o C (Philips и Demutth1914). Даљим  смањењем температуре, пчеле у центру клубета почињу да производе топлоту, док оне на површини служе као изолатор. Значајан допринос учино је Corkins (1930), када је утврдио да температура унутар клубета остаје константна без обзира на спољну температуру, а она износи 6 - 8o C чак и када су спољне температуре испод тачке мржњења.
         Када се формира клубе, пчеле на површини клубета праве један изолациони омотач чија дебљина варира од 2,54 до 7,62 cm. Од овога умногоме зависи како ће друштво презимити и још важније  како ће се у пролеће развијати. Уколико је изолациони омотач дебљи друштво је у могућности да троши мање резерве хране у току зиме, а матица ће раније почети да носи јаја и брже ћемо доћи до јаког друштва што нам и треба, а уколико је изолациони омотач тањи потрошња резервне хране је већа, а у пролеће друштво се неће развијати по нашим жељама. Пчеле унутар клубета су много мање сабијена  и производе топлоту у односу на изолациони  део које су много збијеније и чувају топлоту коју ствара централни део клубета. Овај систем ће функционисати  тако дуго док пчеле одржавају чврсти контакт са резервом хране. Знање о томе шта узрокује
          - ФОРМИРАЊЕ КЛУБЕТА,
          - КАКО КЛУБЕ РЕАГУЈЕ НА ТЕМПЕРАТУРУ, И 
          - КАКО ПЧЕЛЕ РЕГУЛИШУ ТЕМПЕРАТУРУ У КЛУБЕТУ,
обезбеђује пчелара са првим условом, за успешно презимљавање и да може да каже да је ПЧЕЛАР, а не ЧУВАР КОШНИЦА СА ПЧЕЛАМА. Међутим да потврди да је ПЧЕЛАР и да би обезбедио  поуздано презимљавање ПЧЕЛАР треба применити и остала 4 основна принципа ~ правила која су поменута раније, а то се мора учинити најсавесније приликом рада са пчелама у касно лето и рану јесен.
                                                
1. МЛАДА ПРОДУКТИВНА МАТИЦА
           Свака млада матица не мора да буде и продуктивна, па ако пчелар не обезбеди продуктивну или остане са старом матицом суочиће се са три проблема.
            - Може доћи до тихе замене матице у јесен, која се дешава сувишне касно па због немогучности оплодње да остане са матицом трутовњаћом.
             - Стара матица може да закаже при крају зиме и у рано пролеће кад је најпотребнија регенерација пчела, друштво , односно пчелар ће остати са шкарт матицом.
             - Стара матица може да нестане за време зиме остављајући обезматичено друштво
                      

 2.  ОДГОВАРАЈУЋА ЗАШТИТА
             О овоме се много дискутује и различита су мишљења пчелара и научника и морало је да прође много времена да би се заузео јединствен став. Сада влада мишљење да је најбоља заштита ако имамо:
             - Добро конструисану кошницу са светским стандардима
             - Добру горњу вентилацију у току зиме која ће осигурати вентилација и отсрањивање влаге преко поклопне даске или збег хранилице.
             - Зимовање пчелињих друштава на сунчаном месту, заштићено оде главних ветрова и постављене на простор где постоји добра ваздушна дренажа.

3. АДЕКВАТНА РЕЗЕРВА МЕДА И  ПОЛЕНА
             Пропуст пчелара да обезбеде презимљујућим пчелињим друштвимадоволне и добро распоређене медне резерве је главни узрок зимског угинућа. Педесетиих и шездесетих година ФАРАР и други научници закључили су: ПЧЕЛЕ НЕ УГИНУ ОД СМРЗАВАЊА НЕГО УГИНУ ОД ГЛАДИ.
Количина меда која је неопходна за одржавање нормалног и здравог пчелињег друштва кроз зимске месеце од момента кад матица престане да носи јаја  до појаве доволно нектара у природи варира, зависно од геогравске ширине, надморске висине и локалних климатских услова, а она износе за хладније пределе 19 - 25 кгр. Медене резерве, за умерене климе 15 - 20. а за топлије крајеве где у фебруару може да има некаква паша сматра се да је довоqно 12 - 18 kg.
Нормално и здраво пчелиње друштво које има 9 кгр. (3 - 4 рама ЛР) меда преко минималних потреба, у стању је да преброди било какав краткотрајни удар климатских неприликапри крају зиме или почетак пролећа.
Нешто више остављеног меда пчелама у јесен је мала цена која се плаћа за успешно презимљаваје јаког пчелињег друштва, ако се узме у обзир колико кошта замена угинулог друштва и друго колико редуцира трошкове живог рада при крају зиме и рано пролеће.
Пчелиње друштво  које се налазипод условима хроничног гладовања, често сакупи само толико нектара да задовољи своје дневне потребе. Развој друштва заостаје и добијени вишак меда је симболичан. Колоко је важна количина хране, исто тако је важан правикан распоред меда. Мора постојати горњи и делимично доњи магазин хране. Најбољи распоред хране направе саме пчеле, зато пчелар од момента прихрањивања у јесен које ње итекако потребно не треба премештати рамове. Најновија светска сазнања за јесенско прихрањивање је : ДА СЕ МОРАЈУ ДАВАТИ НА ПОЧЕТКУ ВЕЋЕ КОЛИЧИНЕ ,   1 ДО 2 ЛИТАРА ДО ИСПУЊЕЊА  МИНИМУМА ОД 10 КГР. МЕДА, ДА НЕ БИ МАТИЦА СМАЊИЛА НОШЕЊЕ ЈАЈА  ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ     ЗИМСКИХ ПЧЕЛА . Касније дозе се могу смањити, а обавезна је и рам хранилица са минимум 2 - 3 кгр. медно - шећерне погаче. Не препоручујем додавање било каквих лекова као некаква превентива у сирупу или медно-шећерној погачи против пчелињих болести уколико су пчелиња друштва здрава.
          Поред резерве меда неопходно је потребан и ПОЛЕН. Пчелиње друштво може преживети средину зиме, али крајем зиме или у рано пролеће одједном се смањује број пчела. Ишчезавање пчела може бити последица болести (VARROA или NOZEMA) или недостатка полена за нормалан развој легла. Потребна количина полена за једно нормално друштво износи по научним сазнањима 1.270 cm  перге који мора бити правилно распоређен. Ако у овом периоду немамо младе зимске пчеле које живе 4 - 6 месеци које ће заменити старе, долази до драстичног смањења пчела и губитка друштва.
          Испитивања које је вршио FARAR 1934 године показала су да се код друштва зазимљених у јесен без ПОЛЕНА у пролеће смањио број пчела за 78%, док популација оних друштава која су узимљена са обиљем ПОЛЕНА - ПЕРГЕ  (1.500 см  ) редуцирана су само за 6%.  Мора се нагласити да крај зиме и рано пролеће престављају критичан период за презимљавање пчела, односно друштва. Потрошња хране се драматично повечава, да би се задовољиле потребе легла које је у експанзији.
Испитивања које је вршио HOLTE  1969 на 70 године показују да је укупан губитак за време целе зимске сезоне износио 23 kg меда. Само за период од 86 дана између 21. новембра 69 г. и  15 фебруара 70 године губитак  у тежини био је само 4,54 kg., а за нардних 28 дана од 16.02.1970. до 15. 03.1970 год. губитак хране износио  5,45 kg., да би за последњих 26 дана од  15. 03. 1970 до 10. 04. 1970 год. потрошња износила  8 kg. Ови резултати поклапају се процентуално са испитивањима које сам ја вршио 1984 на 85 год. на подручју Скопља, где је укупна потрошња износила 16,5 kg.   

4.  ДРЖИТЕ ЗДРАВА ПЧЕЛИЊА ДРУШТВА
        У најновије време изгледа код великог броја пчелара ово је први и основни услов што имају велике губитке за време зиме јер  не придржавају се и не испуњавају прва три захтева савесно, односно што не могу да обуздају ВАРРОУ, НОЗЕМУ И АМЕРИЧКУ КУГУ на начин како то пропагира СВЕТСКА ПЧЕЛАРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА  АПИМОНДИЈА . Још давне 1984 год. у Сплиту  на Међународном симпозијуму о ВАРРОИ  др РУТНЕР  претседник комисије за Патологију  закључио  ДА БУДУЋНОСТ СУЗБИЈАЊА ПЧЕЛИЊИХ БОЛЕСТИ ЋЕ БИТИ У  ТЕХНОЛОШКО -БИОЛОШКО - ПРЕВЕНТИВНО - ГЕНЕТСКИМ  МЕТОДАМА  које су описане у овој скрипти за ВАРРОУ И АМЕРИЧКУ КУГУ.  
         Основно је, што морамо знати да пчеле произведене од 15, августа до 15, септембра морају бити ослобођене претходно споменутих болести, а то ћемо постићи на следећи начин:
         - Сваки пчелар мора да  се едуцира и да зна рано да дијагностицира одређену болест - односно да зна да препозна симптоме болести и предузме одговарајућу заштиту. Ако незна мора да потражи помоћ искусног пчелара или искусног ветеринара кој се бави проблематиком болести пчела.      
         - Сваки пчелар не сме у кошници да држи старо црно саће. Сваке године мора да га мења барем 25%  и да сваке године дезинфицира кошнице барем стругањем пчеларским ножем и пламеном.
         - Превентивно немојте давати лекове здравим друштвима , јер тиме смањујете природну отпорност пчела према болестима, поготово према  болестима пчелињег легла. Ако пчелар помисли , додавајући  превентивно лек здравом друштву да ће спречити одређену болест, тешко се вара. Уствари он привремено сакрива  (БОМБУ) болест и једног дана она ће (ЕКСПЛОДИРАТИ) ће се појавити кад испусти контролу над пчелињаком.
          - Сваки пчелар мора се едуцирати да производи високо генетски хигијенске матице отпорне на болести пчелињег легла.
             Ако се придржавамо ових принципа сигурно је да ћемо зимске губитке свести у дозвољене границе нормалних губитака до 10%, а да ћемо приносе пчелињих производа повећати у жељеним количинама.  

Коментаришите овај чланак

Име
Коментар

Anketa

Како сте сазнали за наш сајт?






Корисник
Лозинка
Prijatelji sajta