субота, 15. август 2009.

Развој српског аграра и села на економији знања

Стратегија развоја пољопривреде не може да се базира на економији релативно малог и нестабилног обима наше производње.

  Пише: Проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије

Чланови Друштва аграрних економиста Србије (ДАЕС) годинама указују да стратегија развоја пољопривреде не може да се базира на економији релативно малог и нестабилног обима наше производње и понуде евентуалних тржишних вишкова на међународном тржишту, а стратегија развоја руралних подручја на концепту доминације процеса метрополозације или развоја неколико урбаних центара и друштвено-економског вишедеценијског запостављања 85 одсто територије на којој живи 55 одсто становништва Србије.
Супротно нашем уобичајеном самохвалисању, Србија је мала земља са релативно скромним учешћем у расположивим ресурсима и оствареној пољопривредној производњи у светским размерама (тачније учествујемо са промилима: 0,11 одсто становништва, 0,24 одсто обрадивог земљишта, 0,27 одсто производње житарица и 0,18 одсто производње меса).

У таквим околностима, стратегију развоја пољопривреде Србије треба базирати на конкурентности нашег агрознања уложеног у репроцелину пољопривредне производње, прераде аграрних сировина и пласман пољопривредно-прехрамбених производа - нарочито у обезбеђење врхунског квалитета наших производа намењених не само извозу и високо платежним циљним групама потрошача, него и за домаће тржиште које у условима либерализације постаје све конкурентније и представља „чистилиште" за наше произвођаче који планирају наступ на инотржишту.

Такође, и лаици би коначно требало да схвате да одрживи развој руралних подручја у Србији, као и другим земљама у свету, не могу да обезбеде сами пољопривредници у већ прилично демографски девастираним селима, већ садејство дугорочне политике равномернијег регионалног развоја, значајно већих субвенција свим пољопривредним произвођачима и, нарочито, економски свестранији подстицаји развоју неаграрних делатности и решавању деценијама запостављених инфраструктурних проблема у руралним подручјима.

На жалост, иницијативе ДАЕС-а, а и других научно-стручних и пословних асоцијација према ресорним државним институцијама од локалне самоуправе до националног нивоа најчешће су наилазиле на „зид ћутања" и неспремност да се адекватнијим мерама економске политике и другим акцијама подстакне развој пољопривреде и села.

Зато ДАЕС, по ко зна који пут, обзнањује и тражи подршку јавности за следеће иницијативе:

* Агроном у свакој пољопривредној задрузи - да би већи део од 2.055 земљорадничких задруга коначно добио и факултетски образоване стручњаке, чиме би са евиденције Националне службе за запошљавање током наредне две године око 3.000 незапослених агронома имало могућност да примени своја знања и стекне нова искуства унапређујући кооперативни бизнис;

* Агроекономиста у свакој пољопривредној саветодавној служби и у сваком регионалном центру руралног развоја - да би подстакли квалификованије решавање прилично запостављених економско-организационих питања у области пољопривреде и брже хармонизовали наше службе са Агрицултурал Еxтенсион Сервицес у ЕУ и другим тржишно и аграрно развијенијим земљама, као и да би се са аспекта агроекономске струке благовремено и квалитетније припремили за коришћење средстава предприступних фондова ЕУ намењених руралном развоју локалних заједница;

* организацију Агробизнис форума на следећем 77. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, ради обнове пословних веза са бившим студентима из несврстаних земаља који су дипломирали на нашим пољопривредним, ветеринарским и економским факултетима, а сада су реномирани агробизнисмени или високи државни посленици у бројној групацији несврстаних земаља; и
* апликацију за организацију прве Светске научне конференције о либерализацији трговине пољопривредно-прехрамбеним производима (2011. године), на којој очекујемо преко 350 аграрних економиста из свих земаља света - што је у фокусу преговора наставка Доха рунде и укључења Србије у WТО.

Уколико све научно-стручне и друге невладине организације, као и асоцијације субјеката у агропривреди (задружни савези, привредне коморе, пословне заједнице, удружења произвођача, ...) са национално добронамерним иницијативама (међу којима су и предлози ДАЕС-а) буду и даље занемариване од стране надлежних државних институција од локалног до националног нивоа, можемо ускоро очекивати да ће се остварити чак и једна, по мојим досадашњим сазнањима највише забрињавајуће-зачуђујућа и непримерена изјава: "Живот на селу је идиотски." !? (Др Весна Пешић, посланик ЛДП-а, а пре тога - Њ.Е. Амбасадор СЦГ у Мексику, у ТВ емисији "Београд ноћу", ТВ "Студио Б", 20. 03. 2009.).