среда, 18. фебруар 2009.

Тренд развоја технике у свињогојству

Свињогојство доживљава општу кризу, али улагања у ову грану сточарства се не смањују.

Пише: Проф. Др Милан Тошић

Свињогојство доживљава општу кризу. Основни разлог је значајно поскупљење хране за свиње. Ипак, улагања у ову грану сточарства се не смањују. При томе се све више мисли на рационализацију изградње и опремања фарми, као и на све оне уштеде, које се реално могу да остваре. То се нарочито односи на рад човека. Из тог разлога се као породичне фарме све више планирају са 200 – 300, али и са 800 крмача (без това, па чак и без одгоја прасади), или са 1.000 или 2.000 товних места. Значи, даљи развој ће бити у смеру већих фарми и са све већом специјализацијом!

Код стаја за свиње потврђује се чињеница да су све више стандардизоване и да их све чешће подижу специјализоване грађевинске фирме. Тада се подижу брзо и сигурно, са свим потребним детаљима, које не треба потцењивати.

Вредност стајњака као ђубрива се стално повећава. Ради тога се обавезно граде базени (лагери) великих капацитета – за најмање 6, али често и за 9 месеци. За мешање и хомогенизацију течног стајњака већ у стајама све редовније се користе електро-миксери. Од већег броја система канала све чешћи је тзв. слалом-систем, или пак мањи канали са испирањем.То се односи већ на изградњу подних система са каналима ради сигурног одстрањивања течног стајњака.

Групно држање крмача се полако стабилизује као опште-прихваћен систем. Само-хватајући боксеви имају велику конкуренцију у аутоматским станицама за исхрану. Код већих фарми се све више примењује течни систем исхране, и то не само за тов (где је већ постао стандардни), већ и код одгоја прасади! Као његов ’конкурент’ остају аутомати за кашасто – течну исхрану. У тову су све интересантнији уређаји за сортирање према телесној маси (тежини). Они се заснивају на фотографисању или пак на директном мерењу. То јако олакшава даље поступке око држања или код пласмана.

Код држања крмача и одгоја прасади потрошња енергије се схвата све актуелније и озбиљније. Ради тога се за грејање и вентилацију све више користе они уређаји, којима се потрошња енергије смањује и држи под контролом. Грејање код крмача користи систем топле воде, а код тога гасне грејалице као јефтиније за брзо загревање на почетку това. Вентилација све више почива на коришћењу ходника са убацивањем ваздуха у оделења преко ’слицева’, или пак систем ’ромињања’ ваздуха преко таваница у виду пора.

Најновија решења односе се на систем сталног праћења крмача у групама. Тиме се добија веома много података о свакој крмачи, почев од њеног општег расположења, па све до сигурнијег утврђивања полног жара.

Чишћење, стајњак, . . .

Да ли је појам или тврђење ’ко реши проблем чишћења и стајњака, тај је решио проблеме фарме’ само обична фраза?! Или можда заиста значи чињеницу, која се још увек не схвата довољно озбиљно. Јер, под тим појмом се подразумева много фактора, почев од тога да се ради о прљавом послу, преко утицаја на здравље стоке (и људи), па све до загађења околине. Или се још увек не схвата, са једне стране сва сложеност решавања, а са друге стране стварни утицај на резултате једне фарме!

И у овој области се последњих година прихватају неке варијанте чишћења стаја и поступака са стајњаком, које у суштини задовољавају највећи број постављених услова. То се подједнако односи на формирање чврстог као и на формирање течног стајњака.

Истина, коришћење простирке и формирање чврстог стајњака се све више – сужава. Основни проблеми: недостатак простирке (или њена цена) и већи утрошак рада! Тамо где се производња усмерава ка биолошкој, а затим код неких категорија стоке (прасад, крмаче, телад) даје се предност чврстом стајњаку. Тада се у стајама за чишћење стандардно користе разне врсте ’сибера’ или пак мањи трактори са потисним даскама.

Ипак, остаје чињеница да течни стајњак све више постаје погоднија варијанта чишћења стаја и даљих поступака са таквим стајњаком. То се односи подједнако на говедарство и на свињогојство, иако се решења међу њима разликују.

У свињогоству се све чешће примењује систем наизменичних канала као стандардни. Он је поуздан, омогућава брзе одвођење стајњака из стаја и мање загађује климу у стајама. Лагери у виду базена изван стаја се све чешће покривају у виду шатора. Тиме се смањује ширење непријатних и штетних гасова. Пре изношења обавезно је мешање стабилним мешачима (код мањих базена и помоћу муљних пумпи). За пребацивање течног стајњака из канала у базене користи се више типова пумпи, углавном према потребним капацитетима. Све оне редовно имају и уређаје за уситњавање крупнијих остатака у течном стајњаку.

У стајама говеда се све више тражи редовно одржавање ходника за кретање редовним чишћењем пуних подова или додатним чишћењем решеткастих подова. У сваком случају настоји се да површине за кретање буду не само чисте, већ и по могућности – суве. Из тог разлога појављују се решења у виду покретних чистача са додацима за прање, или чак и за прање + сушење! Тиме се позитивно утиче не само на сигурно кретање крава, већ и на одржавање папака у бољој кондицији.

Код опреме за изношење и разбацивање течног стајњака све више је техничких решења која су мање осетљива на бочне ветрове, све мање загађују околину и све прецизније дозирају потребне колицине. У пракси се све мање користе разни додаци стајњаку у циљу смањивања загађења и у мањој мери користе разне врсте додатне обраде стајњака. Али, течни стајњак у све већем обиму служи у био-гас постројењима као извор енергије, или бар као један од основних материјала у тим постројењима. Коначно, пракса је да све висе користе разне уређаје за сепарирање течног стајњака на течну фазу и на цврсту фазу (са двоструко више хранљивих материја за биљке). Течна фаза се лакше користи у најближој околини на њивама – ливада, а чврста фаза често (рентабилно) односи на већа растојања ради био-гаспостројења или коришћења у интензивној биљној производњи (хортикултура, повртарство, . . ). Код био-гас постројења једна тона чврсте фазе има око 2/3 оне енергије, коју има тона силаже целе стабљике кукуруза!

Клима у стајама

Као један од (нај)важнијих услова за добробит животиња и успех у гајењу стоке је контролисана клима у стајама. Основу климе чине вентилација (квалитет ваздуха) и грејање (ређе и хлађење).

Појам оптималне климе се са мањим или чак великим заостатком схвата и ресава у односу на појам расног састава или исхране. То је свакако велика грешка, која се веома брзо одражава не само на учинак, већ још више на здравље стоке. Или, једноставније речено, без комплетног решења климе у стајама не долазе до изражаја ни расни састав, нити пак храна и исхрана стоке!

Одношење (избацивање) истрошеног ваздуха из стаја је најчешће прво решење као допринос регулисању климе у стајама. Код мањих стаја се користи тзв. централни систем, а код већине децентрални – са више вентилатора и отвора. Он је погоднији и ради боље заштите околине. Избор аксијалних вентилатора (пречник, број обртаја и њихова регулација, број и угао крила, дуготрајност, начин одржавања, потрошња енергије, . .) мора бити прилагођен сваком појединачном случају. Вентилатори новијих генерација могу да уштеде и до 50% енергије!

Довођење (убацивање) свежег ваздуха у стаје је сложеније, али такође све обавезније. Задатак је да се обезбеде довољне количине, али без стварања тзв. промаје! Брзина кретања ваздуха зависи од врсте и категорије стоке и од температуре ваздуха. Последњих година се све више устаљују решења преко таваница или канала са порама, или пак убацивање ваздуха преко ходника. Плоче са порама (рупицама или прорезима) као канали или таванице имају дужину до 15 м, брзина ваздуха у њима је до 2,5 м/сек, а проток око 200 – 300 м3/х. Код мањих стаја погоднији је систем убацивања ваздуха преко ходника. У сваком случају треба настојати да се усагласе брзине кретања и количине ваздуха убацивање – избацивање, те де се оствари развотеза ’испирања’ стаја.

Регулација климе у стајама преко компјутера се све више стандардизује. Компјутери су све једноставнији за одржаваје и руковање, а уз то и све јефтинији. Поред температуре и влажности ваздуха све чешће реагују и на састав ваздуха!

Алармни уређаји у стајама постају и законска обавеза. Они реагују на више узрока, као температура или нестанак струје. Они се ’оглашавају’ звуком или помоћу светла, али и ’јављањем’ на одређени мобилни телефон!

Г р е ј а њ е се у сточарству своди пре свега на живинарство, а затим на одгој прасади. За то се користе системи зрачења, или пак грејања само мањих зона. За грејање већих простора најпогодније и даље остају ’гасни топови’ као релативно јефтини и са брзим постизањем великог учинка.