четвртак, 1. јануар 2009.

Узгој и смештај телади

Поступање и узгој животиња се могу унапредити уколико прво разумемо њихово понашање.

Поступање и узгој животиња се могу унапредити уколико прво разумемо њихово понашање. Краве призоре и звукове доживљавају другачије него човек. Краве у природи припадају животињској врсти која представља плен другим животињама, тако да у случају да су суочене са опасношћу, оне инстинктивно одговарају понашањем које за њих представља одбрану. Нека понашања код крава су веома крута, док се друга могу мењати кроз искуство и учење. Грубо опхођење може да доведе до хроничног стреса који смањује способност борбе против болести. Рад са младим телићима даје шансу да обезбедимо животињама позитивна искуства у односу са људима, што ће смањити страх и стрес који је увек, у већој или мањој мери, присутан приликом рада са кравама.

Краве имају дуго памћење и могу да развију стални страх од одређених људи, места или предмета. Болна и страшна искуства могу да се памте месецима или чак и годинама. Коришћење брњица и бичева није препоручљиво. Ове веоме јаке меморије везане за страх могу да доведу касније до тешкоћа приликом рада. Са друге стране, често али опрезно и нежно опхођење према теладима ће смањити стрес (и за људе и за животиње) током будућег рада. Ипак, иако првобитна искуства и памћења могу бити стресна, краве се могу навићи на нова, позитивнија искуства. Нежније поступање са теладима ће им омогућити да се лакше навикну на модерно узгајање које укључује примену хранилица где се закључава глава, повоца и редовног мерења. Да би се смањио стрес од неочекиваних догађаја, може се примењивати тренинг са укључивањем музике. На пример, уколико телад често чују звук радија у позадини, онда ће у будућност краве мање реаговати на неочекиване звукове.

Шетња младих животиња кроз нове просторије ће смањити стрес код одраслих животиња које ће бити везане или затворене у истим оборима. Пример овог принципа је коришћење јарма у хранилицама: телад ћете пустити да користе овакве хранилице али без закључавања, тако да животиње касније прихвате да буду закључане. Телад која се држе закључана у хранилицама, а у исто време им се исеку рогови, асоцираће на хранилице са болом и страхом свог првобитног искуства. Њих ће касније бити теже затварати у оборе, а може да се деси и да чак одбију да једу на овај начин. Ови проблеми се могу избећи тиме што ћете пустити теле да се навикне на јарам у хранилици пре него што му одстраните рогове. Дозволите теладима да користе хранилице пре него што им закључате главу у јарам хранилице. Када почнете да телад закључавате у хранилице, радите то постепено и временом продужавајте време које телад проводе закључана у хранилици. За то прво време немојте да спроводите акције које би могле да изазову бол телету, што би касније могло да доведе до асоцијације бола са хранилицом.

Опрезно опхођење према животињама треба да почне од самог рођења. Тек отелења телад током првих дана живота доживљавају много стреса. Мирно и опрезно руковање може да смањи, или чак и спречи стварање психичког стреса. Користите пешкир да обришете и измасирате тек отелењу телад. Ова процедура доноси неколико корисних ефеката: стимулише циркулацију, суши длаку а тиме и смањује губитак топлоте и ствара контакт између телета и човека. Овај контакт може да се настави током храњења колострумом. Помазите теле и тихо “причајте” са њим да би му смањили урођени страх од човека. Ово наставите и током периода када се теле одвикава од сисања. Телад која се смештају у засебне просторије које им онемогућавају међусобни контакт ће се мање плашити човека. Нежно опхођење, такође, смањује појаву хроничног стреса који за резултат може имати драстично смањење имуног система. Овакво опхођење треба да се настави и касније, јер теле или крава доживљавају сваку нову ситуцију као стрес и страх. Све се то може ублажити људским и опрезним опхођењем са животињама. Покушајте да створите рутину исхране и муже која ће бити иста свакога дана. Али, такође, покушајте да створите и константност исте температуре, звукова, као и присуства истих људи који ће да раде са животињама. Када су промене неопходне, гледајте да их остварите постепено и током дужег периода, тако да телад могу да се лакше привикну на новонастале услове. Искористите шансу да поступате са теладима нежно на почетку живота, тако да касније када стасају реагују са мање стреса на неочекиване ситуације.

Утовар и истовар телади захтева посебну пажњу. Млада телад немају искуство са понашањем у крду и тешко се сналазе на рампама и оградама за утовар. У овом добу пожељно је користити специјализована колица за утовар телади или барем поводац, тако да се телад утоварају једно по једно. Типично је да телад легну када се транспортују, тако да би им требало омогућити довољно простора за то. После транспорта, пожељно је додати електролите у исхрану да би се брже надокнадила изгубљена течност. Електролити помажу у смањењу нивоа дехидрације, побољшавају унос хране и потпомажу имуни систем током и после стресног процеса као сто је транспорт.

Уколико вам се нека од ових мера чини превише скупа или пак мислите да вам одузима превише времена, сетите се да стрес проузрокује успоравање развоја телета, што ће вам касније задати значајне финансијске губитке. Такође, нежно и стрпљиво опхођење према теладима касније ће вам умногоме олакшати како рад тако и саму мужу.

УТИЦАЈ СМЕШТАЈА НА ЗДРАВЉЕ ТЕЛЕТА

Постоји много опција за смештај младог телета. Цена, потребан рад, доступност, клима, постојећи смештаји, величина крда, као и лични избор су фактори које треба узети у обзир када се одлучујете за тип смештаја који ћете обезбедити вашој телади. И поред тога што постоји широк избор смештаја за телад, добро руковођење и пажња су од кључног значаја.

Смештај мора да пружа заштиту од екстремне климе (било екстремно хладног или топлог времена), добру вентилацију, изолацију, као и суво и удобно место за одмарање. Уколико смештај испуњава ове захтеве, сам избор одређеног типа смештаја неће угрозити здравље и развој телади.

Смештај који обезбеђује температуру унутар просторије као и напољу су најчешћи типови који се користе у Сједињеним Америчким Државама. Иако се телад добро развијају у хладним климама, веома је битно да их заштитите од екстремних температура. Не заборавите да телад задржавају исту температуру тела без обзира на температуру околине. Пракса исхране, рада и смештаја морају да подржавају способност телета да одржи телесну температуру. Искористите позиционирање индивидуалног обора за теле, локацију отвора за вентилацију као и тенду или тканину за стварање хладовине да бисте максимално искористили сунчеву топлоту током зиме, а минимизирали је током лета.

Посебно дизајниран смештај обезбеђује део за одмарање који је заштићен од ветра, али омогућава довољно вентилације. Овај процес ће можда захтевати панеле који могу да се користе током зиме, а да се склоне током лета. Уколико се обор састоји од три панела без отвора са три стране, однос дужине и ширине обора треба да буде 2:1, што би омогућило довољно свежег ваздуха телету док се налази унутар обора. Индивидуални обор за телад треба да буде између 2,2 м² и 2,9 м² са 1,2 м x 1,8 м мини-малног простора са простирком. Простирка треба да буде минимално 15–25 цм дебела да би се максимално смањила влажност длаке.

ВЕНТИЛАЦИЈА

Одговарајућа вентилација елиминише шкодљиве гасове, отклања вишак влаге и умањује број вируса који се преносе ваздухом. Повећани ниво штетних гасова, као нпр. амонијака, може да оштети плућа и респираторни систем телади, али и људи. Такође, може да допринесе повећању стреса и погоршању стања имуног система, повећавајући осетљивост на инфекције. честице у ваздуху носе патогене, полен и прашину. Патогени који се ослобађају када већ инфицирана животиња дише или кашље се преносе ваздухом и могу да заразе осталу здраву телад, изазивајући респираторне проблеме, па чак и остећења плућа. Вишак влаге у ваздуху омогућава респираторне болести зато што молекули воде носе патогене и честице. Топао ваздух може да садржи више воде него хладан ваздух, тако да вентилација постаје још важнија у топлом смештају током високих температура.

Одговарајућа вентилација омогућава да унутрашњи ваздух буде свеж као и ваздух напољу. Природна вентилација је најјефтинија, а обично и најефективнија. Сместите ваше оборе тако да максимално искористите ваздушне струје у вашој околини. Обично, зграде са отвореном страном треба да буду окренуте југоисточно; кавези могу да буду окренути према југу током зиме, а према истоку током лета да би потпуно искористили кретања ветра и соларно грејање. Механичка вентилација, нпр. вентилатори се понекад морају користити уз одређене типове произведених обора, посебно током веома топлог времена. Када се процењује рад вентилације, проверите ваздух на 15 цм изнад простирке, пошто ваздух на овој висини теле удише када лежи.

На тржишту постоје разне справе које мере концентрацију опасних гасова, влажност и проток ваздуха у околини животиња. Поред сталне провере квалитета ваздуха, постоје аутоматизовани вентилатори и застори који се препоручују произвођачима са високим обимом производње. За мање произвођаче обично је довољан термометар који може да забележи максималне и минималне температуре и уређај за мерење влажности ваздуха. Концентрација амонијака се такође може мерити, али за ово морате имати специјализовану опрему. Већина људи може да осети својим чулом мириса чак и низак проценат амонијака у ваздуху, тако да ако се нађете у ситуацији да осећате амонијак у вашим просторијама, знајте да га је превише у ваздуху и да се та концентрација мора некако смањити. чак и низак проценат амонијака у ваздуху може да иритира плућа и бронхије, повећајући склоност ка инфекцијама.

Вентилација представља кретање ветра, али не значи излагање телета јаком ветру. Контрола ваздушних струја се остварује инсталирањем панела на сваком појединачном обору, а не тако што ћете смањити вентилацију у целој штали. Током хладног времена, панели за заустављање ветра се можда морају користити да би се створила заштићена зона за теле, али не заборавите да оставите неки отвор који ће омогућити вентилацију. Узгајивачи често потпуно затворе оборе за телад током веома хладног времена, што често резултује повећањем респираторних обољења. Идеално је оставити самом телету избор да ли хоће на свеж ваздух или да буде у з а твор еном прос тору. Ово с е пос т и ж е специјализованим индивидуалним оборима који се састоје из два дела. Један део је затворен са 3 стране, а на предњој постоји улаз за теле, а други део обора је ограђен жицом, тако да теле у сваком тренутку има избор између боравка у затвореном делу обора или напољу.

ИЗОЛУЈТЕ ТЕЛАД ДА БИ СМАЊИЛИ ИНФЕКЦИЈЕ

Изолација је неопходна да би се смањила шанса за настанак болести, посебно зато што су телад осетљивија на болести. Најчешћи начин инфекције је преко уноса измета и контакта са осталим животињама, посебно кравама. Дакле, телад се морају држати одвојено од крава. Поред тога, рад са изметом и санитација морају бити дизајнирани како би се смањио ризик од болести међу теладима. У одређеним ситуацијама телад могу успешно да се сместе и у мале групе, међутим онда се мора више пазити, чишћење мора да буде редовније, а вентилација изванредно добра.

Одрасле животиње могу да пренесу разне инфекције младом телету. Одрасле краве имају развијене одбрамбене механизме против патогена, али код телади која још нису створила ту отпорност, ризик од болести је далеко већи. Телад млађа од 2 месеца немају потпуно развијени имуно систем и мање су способна да произведу антитела која би се борила против болести. Уколико немате могућности да потпуно одвојите телад од крава и ако морају да буду у истој просторији, морате се постарати да направите чврсту баријеру између телади и крава са вентилацијом која струји у правцу теле – крава.

Телесни контакти између саме телади могу веома брзо да рашире постојеће инфекције са једног телета на друго, тако да овај контакт мора да буде сведен на минимум. Радници на фарми такође могу да буду преносиоци болести између крава и телади. Сам узгајивач или радници би требало да обавезно перу руке и чизме пре и после рада са телетом. Да би се смањио ризик од даљег ширења болести, посебна пажња се мора обратити на хигијену, нарочито уколико радници имају додира са већ болесном телади. Заражена телад морају имати своју опрему за храњење која неће долазити у додир са осталим животињама. Кретање људи и животиња унутар штале би требало тако да се организује да се избегне кретање крава према теладима, већ да буде обрнуто. Поред тога, храна која остане од крава не сме се давати теладима. Примена ових техника ће лимитирати ризик од ширења инфекција међу животињама. На крају, контрола глодара, мачака, птица и мушица и избегавање њиховог контакта са теладима, простирком и храном је обавезна.

КАКО ДА ТЕЛЕ БУДЕ КОМФОРНО

Телад која имају потребну удобност су здравија и користе више нутриената за раст, а не за борбу против стреса из околине. Уколико су телад сува и добро храњена веће су шансе да буду здрава. Уколико желите да вам телад буду сува морате да им обезбедите добру простирку (15–25 цм дебелу) и добар одвод. Добра простирка обезбеђује изолацију и апсорбује влагу. Слама и пиљевина су често коришћени материјали за простирку. Оба материјала су прихватљива, али и један и други имају своје предности и недостатке. Слама је мекана и има добру изолацију, али такође обезбеђује легло за мушице током лета. Са друге стране, пиљевину је лакше користити, али она држи више влаге и може да служи као резервоар за раст бактерија. Материјали у простирки се могу такође комбиновати. На пример, слама се може користити у почетку да би се заштитио пупак и да би теле добило мекану простирку. Пиљевина се може користити након првих неколико дана да би се телету обезбедило боље исушивање. Остали материјали који се могу користити за простирку су ситни комадићи дрвета и исечени новински папир. У топлијим климама за простирку се могу користити песак или ситан шљунак. Прашњава или превише влажна простирка може да изазове иритацију очију и грла. Сваки материјал има јединствене карактеристике које одговарају одређеном типу смештаја и уклањања измета.

Количина простирке зависи од старости телета, количине воде и хране које се дају телету, као и од климатских услова. Простирка се проверава свакога дана. Покушајте да примените следећу технику: пробајте да један минут клечите на простирци. Ваша колена би у овом тестирању требало да остану сува. Уколико ово радите током зиме, колена би требало да осете топлоту, никако хладноћу. Када мењате простирку за следеће теле које ће користити обор, увек уклоните сву простирку и дезинфикујте простор пре него што ставите следећу простирку и уведете ново теле које ће ту да проживи прве месеце живота. Пре него што убаците ново теле, покушајте да оставите обор празан недељу или две да бисте смањили могућност настајања болести. Одвод за измет и мокраћу такође штити теле од влаге. Направите тако ваше оборе да постоји нагиб који ће обезбедити природни одвод из простора где теле лежи. Поставите оборе на шљунак и тако ћете омогућити одвод из саме простирке. Сунчана светлост потпомаже сушење, па би оборе и кавезе требало тако сместити да би се најбоље искористили сунчеви зраци. На ово треба обратити посебну пажњу током зиме.

Телад такође морају да имају приступ свежој води и храни у свако доба. Уколико дође до контаминације фекалијама, контејнери за воду и храну морају да се испразне, дезинфикују и осуше пре него што се поново напуне. Покушајте да набавите посуде које се тешко преврћу тако да не дође до непотребног просипања. Уколико је могуће, дизајнирајте смештај тако да храна и вода буду изван простора где теле лежи. Тако ће и простирка остати сува. Стартер храна и вода која се проспе на простирку повећава влажност што омогућава инсектима да се разможавају у већем броју.

УЗМИТЕ У ОБЗИР ЦЕНЕ И ЕФИКАСНОСТ РАДА

Цене смештаја телади зависе од избора материјала, опреме (нпр. вентилатори и грејалице) и од коришћења већ постојеће опреме. Број телади коју би требало да сместите у једној години је представљен у табели на крају текста, укључујући и учесталост телења и рођења мртвог телета. Вредности у табели су израчунате за крдо од 100 крава, али могу да се примене на било коју величину крда множењем вредности из табеле. Вредности из табеле се онда морају модификовати, како би се узели у обзир и други фактори, као нпр. време колико чувате телад, однос јуница и јунади и сезонске промене у броју крава које ће да се отеле. Такође, одабир крава које ће да се теле утиче на број телади. Боље је имати више празних боксова за телад, него не дозволити кравама да се довољно одморе између телења.

Економска рачуница рада произилази из ефикасности и приступачности смештаја за телад. Распоред индивидуалних боксова, део за спремање, спремиште за храну и воду и складиште за простирку требало би да буду релативно близу телади, тако да доношење потрепштина не одузима много времена и рада. Требало би и да заштитите раднике од хладног времена, али то је ипак секундарни задатак у односу на стварање здравог и практичног смештаја за телад. Лакоћа надгледања, везивања, премештања и чишћења такође утичу на економичност рада. Смештај који је тешко одржавати вероватно ће бити ређе чишћен, а такође и простирка неће бити мењана често. Такође треба узети у обзир и да постоји директна веза између ефикасности рада и почетне цене смештајних објеката. Пре него што започнете било какву градњу или набавку материјала, пажљиво испланирајте сваки корак и узмите у обзир све факторе који у будућности могу утицати на ефикасност.

ОПЦИЈЕ ЗА СМЕШТАЈ ТЕЛАДИ

Индивидуални боксови за телад су постали веома популарни међу узгајивачима и обезбеђују одлично склониште од лошег времена, а у исто време омогућавају телету да изабере да ли жели да буде напољу, или на свежем ваздуху. Ови фабрички произведени боксови или кавези такође имају и добру вентилацију (посебно модели који имају покретне панеле са задње стране, па могу да се померају по потреби), изолацију, омогућавају добро место за одмор и стављање простирке и, с обзиром на дуготрајност и корисност, прилично су јефтини. Такође, овај тип смештаја се лако чисти, а може и да се потпуно ротира, уколико треба да се детаљно очисте и дезинфикују после употребе, тј када теле довољно стаса тако да му није потребан индивидуални кавез. Овај систем смештаја можда захтева више рада и напора него традиционални начин, али доноси вишеструку корист, нарочито ако се узме у обзир здравље и бржи развој телета. Храна и вода се могу ставити унутар или ван бокса, али ако се ставе ван, олакшано је мењање хране, а добијено је на хигијени простирке.

Зидови ових боксова су обично направљени од дрвета или пластике. Оба материјала могу бити ефикасна, иако имају и одређене предности и мане. На пример, пластику је лакше дезинфиковати него дрво, али дрво има бољу изолацију, тако да су током зиме унутрашње температуре више у дрвеним него у пластичним боксовима. Боксови направљени од пластике тамније боје онемогућавају пропуштање сунчевих зрака, па током лета штите телад од топлотног стреса много боље него они од полупровидне пластике.

Други типови смештаја такође обезбеђују одличне услове за телад и повећавају ефикасност рада у односу на индивидуалне кавезе. Једно од решења је штала која је изнутра преграђена на мале боксове за индивидуални смештај телета. Ако се примењује овај тип смештаја, засебне боксове или кавезе не би требало делити жицом, већ солидним материјалима - дрвеним или пластичним панелима, тако да се спречи додиривање телади њушкама, а тиме и евентуално ширење штетних вируса или болести. Уколико ипак одаберете да користите жицу, имајте на уму да ће вам током зиме вероватно бити потребни солидни панели и већа количина простирке, јер је употребом жице побољшана вентилација, али телад нажалост нису заштићена од јаке промаје. У зависности од тога какав смештај одаберете за телад, можда ће бити потребне сталне промене да би се постигла одговарајућа вентилација и температура. Штале које користе ефекат стаклене баште са прозирним или полупрозирним материјалима захтевају више промена и прилагођавања, у зависности од годишњег доба и климе.

Неки од типова смештаја телади укључују и прављење засебних боксова са једном отвореном страном која је преграђена само до пола, а унутра је подељена на делове тако да су телад физички одвојена једна од других. Овај тип смештаја личи на боксове за коње, али су због величине телета далеко мањи. Оваква грађевина може да буде преносива или фиксирана (стабилна) и може се направити тако да се панели могу померати због лакшег чишћења. Сваки засебни бокс би требало да буде 0,9 м до 1,2 м ширине и 2,1 до 2,4 м дужине. Дрвени панои се могу додати да би заштитили телад од промаје током зиме, а током лета погодно је имати покретне панеле или завесе којима би се побољшао проток ваздуха током топлог времена.

За разлку од тзв. “хладног типа” смештаја, за узгој телади се могу користити и “топли типови” смештаја. Разлика између њих је у томе што се “топао тип ” смештаја греје или хлади механичким путем – помоћу грејалица и вентилатора. Овај тип смештаја се ретко препоручује уколико планирате изградњу нових просторија, зато што је тешко обезбедити оптимални ниво вентилације, а и цене градње су веома високе. Механички вентилациони системи се могу дизајнирати узимајући у обзир величину просторије или број животиња. Да би се добили оптимални резултати најбоље је узети у обзир обе вредности, а да се одабере она која захтева више вентилације. Систем вентилације мора да обезбеди минималну потребну размену ваздуха током целе године, и увек треба имати на уму да ће током лета бити потребно више вентилатора. Уместо једног великог вентилатора, боље је имати више малих који се могу укључивати и искључивати – по потреби.

Један вентилатор такође не може да одржи константну температуру или влажност ваздуха, зато што температура и влага често варирају у самој просторији. Додатни вентилатори би требало да се укључе када температура пређе 18 ºЦ.

Током топлог времена, просторије за смештај телади “топлог типа” се морају загревати како би се одржала унутрашња температура од 16- 20 ºЦ. Да би се одржавале наведене т емпе р а тур е , грејалице обично морају да обезбеде 1.000 бту/сат по телету. Такође, неопходна је и баријера за испаравање са унутрашње стране зграде од 4–6 мил да би се спречила кондензација воде, коју би иначе упио изолациони материјал.

Пре градње или куповине новог смештаја за телад, не заборавите да постоји више типова смештајних капацитета. Они који су најбољи, обезбеђују вентилацију, изолацију, комфорност, али узимају у обзир и цену градње или куповине.

Извор: www.eurofarmer.net