Сточарство

среда, 31. децембар 2008.

Живе ћелије квасца - природни биорегулатор

Живе ћелије квасца су широко распрострањене у природи, а у људској употреби су неколико хиљада година.

Пишу:

J. F. Wu, Ph.D. ; R. R. Stanoylović, Ph.D.

            Живе ћелије квасца су широко распрострањене у природи, а у људској употреби су неколико хиљада година. Обично се везују за прављење вина, пива, ферментирано поврће или умаке, као и за пекарске производе.

            Живе ћелије квасца се класификују као једноћелијски сојеви  квасца и нису стални становници у организмима домаћих животиња. Ипак, изоловане су из дигестивног тракта многих животиња медју којима је и музна крава. Медју изолованим сојевима квасца, неколико сојева који припадају врсти – Саццхаромyцес церевисиае се разликују по израженој активности сећерне ферментације и високим нивоима  хранљивих материја.

            Живе целије квасца су део исхране музне стоке више од пола века, а примена истих се изузетно повећава последњих неколико година. Живе целије квасца  употребљене у ову сврху су или нуспроизводи етанолског врења, пиварске индустрије или су настали узгајањем у присуству кисеоника. Имајући у виду да ћелије квасца садрже мноштво аминокиселина које чине 40% укупног садржаја, њихова хранљива вредност је висока. С обзиром на то да и у малим количинама моћне ћелије живог квасца могу да побољшају производне резултате музне стоке, целије квасца би такодје требало сматрати биорегулаторима.


            Корист од употребе додатка на бази живих целија квасца  код музне стоке се огледа у: 1) повећаној производњи млека 2) повећаном садржају млечних протеина и масти у млеку 3) повећаној конзумацији суве материје 4) повећаној телесној маси  код младих телади.           

            Према томе, храна на бази живих целија квасца је постала тренд на већини сточних фарми западних земаља.

            Према извештају Америчког удружења службеника за контролу исхране (Ассоциатион оф Америцан Феед Цонтрол Оффициалс [ААФЦО]), постоји 10 различитих врста производа на бази квасца који се моментално сврставају у храну за животиње. Најзначајнији производи на бази квасца су живи суви квасац, суви квасац на бази торула, пиварски суви квасац и културе живих ћелија квасца. Медју ових десет производа на бази квасца, само живи суви квасац и културе живих ћелија квасца имају моћ ферментације, док код осталих ова особина изостаје. Култура живих ћелија квасца је суви производ који се не састоји само од сувог живог квасца, него и медијума у коме је узгајан.          

            Последњих година, захваљујући обимним ин витро истраживањима Саццхаромyцес церевисиае, велики број производјача додатака исхрани и животињских нутрициониста је прихватило његову употребу, у циљу побољшања производње музне стоке. Сада на тржишту већина адитива на бази квасца који имају разлицита имена потичу од многих различитих сојева ове врсте гљива.

                                               

                                                

За бољи проток материја

            Сматра се да квасац, који је посебна врста биорегулатора, превасходно делује у бурагу, а мање у пост-руминалном дигестивном тракту. Иако се додаци на бази квасца користе већ много година, мало пажње је посвећено квасцима у бурагу. Ин витро истраживања у овој области се још увек обављају на застарели начин, па се мало зна о правим механизмима дејства. Неки резултати експеримената који се овде наводе могли би помоћи да се схвати како квасац функционише у дигестивном систему краве.

1)      Модификовање пХ бурага. Једна од предности коју додатак на бази квасца даје животињама је та што ствара оптималне услове у бурагу.  Приликом варења угљених хидрата, а то доводи до смањења пХ  у бурагу. Укључивање додатка на бази квасца у исхрану смањује пад пХ вредности бурага. Пошто квасац не може да асимилира ове киселине као извор угљеника за развој, закључак је да квасац стимулише неке посебне микроорганизме у бурагу који користе ове киселине и тиме подижу ниво пХ вредности бурага.

 2)      био значајно смањен, а велике количине нуспроизвода пропионата пронаðене су у бурагу музне стоке која је храњена културама квасца. Ово показује да се већи проценат метаболичког водоника користи у производњи пропионата него у производњи метана, чиме се постиже боље искоришћавање хране.

3)      Повећање расположивих метала. Квасац може да се апсорбује и хелатне форме микроелемената хране укључујући магнезијум, цинк, бакар, манган, селен, кобалт и калијум чинећи их биолошки доступним. Ти микроелементи се повезују са развојем и отпорношћу животиња према болестима.

4)      Стимулисање размножавања и активности анаеробних бактерија у бурагу. Квасац поседује природну примамљиву арому која може побољшати укус хране и тако повећати уношење хране. Квасац такоðе садржи комплекс витамина Б, многе различите амино-киселине и неке непознате факторе раста који су ограничавајући фактори раста за неке анаеробне бактерије које се могу наћи само код преживара. Горе поменуте компоненте ослобаðају се у бурагу после аутолизе квасца. Број неких посебних анаеробних бактерија у бурагу укључујући целулолитичке и хемицелулолитичке бактерије може се повећати до 10 пута када се музна стока храни културама квасца, што доводи до повећаног варења целулозне биомасе. Осим тога, амино-киселине које се ослобаðају из лyсис-а (овај израз морам проверити шта значи) ћелијског зида бактерија одлазе у пост-руминални део дигестивног тракта и служе као извор протеина за животињу.

 5)      Побољшање протока хранљивих материја из бурага у црева, као и повећање апсорпције хранљивих материја.

Упутства за употребу додатака

            Како је у бурагу близу 390Ц, а  притом је то и анаеробна средина, па стога нема погодности за умножавање културе квасца, успех или неуспех додатака у исхрани музних говеда  зависи од количине и квалитета културе квасца  које се користе. Прво, избор соја је веома важан. Друго, с обзиром да културе квасца садрже  живи квасац обогаћен присуством медијума у коме расту  (витамини, минерали, фактори раста), њихова производња  у узгоју стоке би требало да буде бољи од учинка препарата који садрже суви зиви квасац. Још једна ствар коју треба истаћи је да је живи квасац биорегулатор, док неактивирани није.

            Због тога што култура квасца сама не даје најбоље резултате, да би се постигли добри резултати потребно је комбиновати културе квасца са мананолигосахаридима који везују патогене бактерије и побољшавају имунитет, бета глуканом који се добија из печурака (не из квасца), и корисним бактеријама. Синергичким ефектима култура квасца са овим додатним састојцима постижу се оптимални резултати.

Развој

            Употреба култура квасца као биорегулатора у исхрани музних говеда  је направила велики пробој у примени природних производа у производњи сточне хране. Поред Саццхаромyцес церевисиае, неке друге културе квасца или гљивица које нису штетне, а могу да одговоре следећим захтевима, такодје имају изгледа да буду употребљене као додатак исхрани:

1)      да нису штетне ни за људе ни за животиње

2)      да су лаке за узгој и размножавање ин витро

3)      да поседују изражену моћ ферментације угљених хидрата

4)      да могу да поднесу температуру од 390Ц

5)      да су извор витамина, посебно оних из Б комплекса

 6)      да су високосварљиви производи дејства ензима

 7)      да су компатибилни са другим микроорганизмима у бурагу

 8)      да могу да се размножавају у бурагу.

Извор: www.eurofarmer.net

Коментаришите овај чланак

Име
Коментар

Anketa

Како сте сазнали за наш сајт?






Корисник
Лозинка
Prijatelji sajta